Četvrtak, Jun 30, 2011
VERICA II
Famozni zahtev Evropske Unije za preispitivanje privatizacija u Srbiji i još famozniji spisak , zapravo nisu evropski , Evropa se naravno ne bavi pojedinačnim slučajevima , već opštim fenomenima.
Spiskovi su bili jedino VERIČINI, i to napravljeni po hronološkom redu , onim redom kojim su pisani njeni izveštaji. Dotična je naravno sve svoje izveštaje predala g. Kacinu iz Evropske komisije , uz sliku Srbije kao legla sistemske korupcije. Razumljivo je da o Srbiji loše pred strancima govore Albanci sa Kosova ili pojedini političari tipa malog Čede , ali je frapantno da to čini osoba koja se finansira iz budžeta Republike Srbije , koja koristi službene prostorije , službenog vozača i sl.
No priča o Verici je uvek bila puna kontradiktornosti , tako gospođa koja prima nakandu za rad od Vlade Srbije , svakodnevno kritikuje tu istu vladu , pa zar ne bi bio logičan potez da se odrekene naknade koju mesečno dobija od korumpirane vlade. No čini se da dotična moralne norme primenjuje na sve osim na sebe i svoje prijatelje kao što je ranije pominjani direktor - bravar. Kada je , policija ,tj inspektori privrednog kriminala došli u firmu direktor- bravar, Verica je odmah napisala pismo premijeru da se požali kako eto policija ugrožava prava sirotih malih akcionara , zar to što je neko mali akcionar znači potpuni imunitet od krivičnog gonjenja , gospođa Verica namerno zaboravlja sve što je nekada naučila na pravnom fakultetu... jer krivični zakonik važi samo za tajkune , mali akcionar pa makar imao apsolutnu vlast u firmi , kao što je ima njen ortak , može biti samo oštećeni. Gospođa Verica takođe nije dobro naučila razlike između pravnih i fizičkih lica , kao i to da pravna lica ne mogu biti na interpolovim poternicama , te da je u slučaju završetka krivičnog postupka pravosnažnom oslobađajućom presudom, pominjanje poternice koja je izdata u toku tog krivičnog postupka , obična uvreda.
I za kraj jedna simaptična anegdota iz veričnog života , jednom prilikom je sa službenim vozilom bila na nekoj vrsti tribine u Nišu , te je kasnije bilo planirano njeno gostovanje na lokalnoj televiziji , gospođa je bila sprečena da gostuje na televiziji , pošto je sa službenim vozilom i vozačem morala da ide u susedno selo po jagnje . Jagnjeće brigade su uvek bila popularne u Srbiji , još kada se finansiraju iz budžeta.
