Sapunica- LUXOL
LUXOL je kompanija za proizvodnju kozmetike i sredstva za higijenu , koja je uspevala da opstane više od 100 godina, preživi par ratova , sankcije ali ne i jednog bravara . Naime čudo samoupravnog kapitalizma - Jugoremedija , je vlasnik 2/3 akcija ove kompanije. Revolucionarni menadžment Jugoremedije , sudeći prema njihovim plaćenom saopštenju , sa propasti ove kompanije i nedavno podnetim predlogom za pokretanje stečaja, nema ništa. Za sve je kriv bivši vlasnik Jugoremedije (inače dežurni krivaca) i nedefinisane sile tržišnog monopola. Prosto ne mogu da se ne zapitam ako menadžment Jugoremedije nema ništa sa propasti Luxol-a , kako je onda Jaka 80 odnosno g. Stefanović mogao da ima bilo šta sa stanjem u Jugoremediji na kraju 2006.g. a revolucionarni menadžment je tome u saopštenju posvetio prostor vredan bar tri zarade "usrećenog" radnika Luxol-a. No posle 4 godine aktivnog bavljenja politikom , dupli aršini pređu u naviku.
Kada su revolucionarni preuzeli Luxol 2007.g. , radnici i mašine su bili u pogonima , a proizvodi na policama prodajnih objekata. Sada 2011 . mašine su rasprodate , radnici bez zarada kod kuće , proizvodi se više nigde ne mogu kupiti , a predmet stečaja Luxola je stigao u Privredni sud. Naravno nekadašnji direktor Luxola i sadašnji perspektivni političar g. Zlatanović je ekspert za stečjeve , dok se on bavio razlozima i činjenicama o stečaju u Šinvoz-u , nije imao vremena da primeti da firma na čijem je čelu lagano klizi putem ni manje ni više nego stečaja. No on je pobegao sa broda koji tone na vreme , pa se sada rasterećeno bavi politikom. Moj dobronamerni predlog za ubijanje vremena u haldnim zimskim danima , formirajte anketni odbor za ispitivnaje razloga za stečaj Luxol-a .
Pored toga , što je Luxol za ove 4 godine korišćen za sve vrste reklama i promocija revolucionarnog pokreta i sponzorisanje svega i svačega, jedan primer odslikava celu naopaku filozofiju revolucionarnog menadžmenta. To je bio projekat "bravarski sapun" (u ovom slučaju bravar nije večni vd Jugoremedije , već Tito). Naime silna sredstva su utrošena na promociju i proizvodnju sapuna koji se nekada pravio isključivo za bravara Tita. U luksuznom pakovanju i sa agresivnim marketingom to čudo je koštalo 500 dinara i uglavnom je trošeno na reprezentaciju drugog bravara.ž
Ljudi koji su svoje karijere izgradili na priči o socijalizmu i borbi za prava radnika , godinama su gledali agoniju radnika Luxol-a ,a za kraj su ih u plaćenom saopštenju optužili da su "konstantno odbijali da shvate situaciju" . Za radnike Luxol-a nije bilo mesta u Koordinacionom odboru radničkih pokreta , saopštenjima Saveta za borbu protiv korupciju, Pokreta za slobodu, na stranicama lista Republika. Da Jugoremedija nije finansirala sve ove gore nabrojane pokrete i savete , mogla je i da kupi te nove mašine za Luxol? Politika je na nesreću i ovde pobedila život.
Bravarija
Bravar , radnički tribun , svojevremno vođa malih akcionara , a sada već večni vd direktora Jugoremedija ad , neprikosnovno upravlja ovom kompanijom već 4,5 godine. Sada kada je jasno da samoupravni kapitalizam , oličen u njegovoj praksi i teoriji filozofa okupljenih oko lista Republika , ne donosi pozitivne rezultate , kada se susreo sa sindikalnim nezadovoljstvom i formiranjem udruženja malih akcionara, odgovorio je u stilu "njaznačajnijeg bravara naroda i narodnosti" : SVI KOJI SE BUNE PODRIVAJU TEKOVINE NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE.
Naime sadašnji jedan jedini sindikat u Jugoremediji ( sindikat Samostalnost , na čelu sa bravarevim ortakom u praksi ni nije sindikat), zatražio je samo zaostale zarade , doprinose , putne troškove i to samo ono što im pripada prema Zakonu o radu. Kada je sadašnji mendžment štrajovao 2003 , štrajkovao je radi promene vlasničke strukture (potpuno nezakonito prema Zakonu o štrajku), zauzeo je fabriku , pogone farmaceutske industrije pretvorili su u spavaonice , pretili radnicima koji žele da rade , izazivali nasilne incidente , pretili da će dizati u vazduh cisterne sa otrovnim materijama , dovodili političare , kao što je g. Maršićanin (nespeli kandidat za predsednika), koji im je u žaru predizborne kampanje obećao mimo svih zakona i sudova da će raskinuti ugovor o privatizaciji. Kada su posle takvog štrajka , dobili otkaze nastavili su da nanose štetu kompaniji , satanizujuće na najsurovije načine svoje protivnike. Sada kažu da su otkazi ugovora o radu bili nezakoniti a nisu dozvolil da se nijedan od tih radnih sporova završe meritornom presudom ( u kojoj bi sud utvrdio da je štrajk bio zakonit , te da nema mesta otkazu), prvi potez revolucionarnog menadžmenta je bio da prizna tužbene zahteve. Sada se hvale kako nisu iz fabrike isterali radnike koji nisu štrajkovala , i sada ti ljudi treba da im budu doživotno zahvalni , što oni tada nisu prekršili zakon o radu ( da bi ih zakonito isterali morali su da im dokažu neku povredu radne obaveze/ discipline). Sve one koje se mogli isterati , radnike zaposlene na određeno vreme su isterali čim im se ukazala prilika.
